A šta onda radi?
Ako dijete ne rade, šta onda radi? Na žalost, nema "magičnog" rešenja pomoću kojeg ćeš se bez ikakve muke osloboditi viška i zaboraviti da si ikada imao problema. Put ka uspehu je u mnogome put samospoznavanja i promene. Put upoznavanja svog tela, svojih navika i ponašanja, i za mnoge od nas relativno spor i dugotrajan proces promena. Mnogi od nas smo bez uspeha pokušali da ovaj proces izvedemo do kraja. Nije lako. Kako da izbegnemo začarane krugove? Čime treba da se naoružamo da bi smo u ovome uspeli? O tome govori ovaj članak.
Da ti još jednom skrenem pažnju na činjenicu da sam ja amater, ovo su moja lična mišljenja i intepretacije. O svakoj od sledećih tema je mnogo rečeno i napisano, i sigurno je da ćeš u svojoj okolini moći da nađeš nekog stručnog ko će moći da ti da pouzdaniju informaciju i savet.
S druge strane, meni su ova saznanja mnogo pomogla, i iskreno se nadam da će i tebi biti od pomoći.
Kako izbeći začarane krugove
U članku "dijete ne rade" opisao sam začarane krugove u koje je lako upasti pri pokušajima da smršamo. Želja da ne osećamo samonezadovoljstvo navodi nas na dijetu. Tokom dijete se odričemo stvari koje želimo, i već taj osećaj odricanja je nekad dovoljan da odustanemo od dijete. Nekad ipak istrajemo i smršamo. I šta onda? Cilj je zadovoljen, nezadovoljstva nestaje, i mi se vraćamo starim navikama (jer više nema razloga za držanje dijete). A ako činiš isto, isto i dobijaš: isto kao i prvi put, nepromenjeno ponašanje dovodi do viška kilogarama.
Jedna od stvari koja nas vodi u neuspeh je pogrešan cilj. Ako ti je cilj da ukloniš nezadovoljstvo, često je dovoljno da doneseš "čvrstu" odluku i da se već osećaš bolje u vezi sa sobom. Možda se i tebi desilo da posle praznika, Nove Godine, ili jednostavno posle teškog nedeljno ručka, doneseš odluku da ćeš od sutra da okreneš novi list, "od sutra sport i dijeta". Posle burnog razmišljanja i nezadovoljstva, ova nas odluka već prilično umiri. Odlazimo zadovoljni na spavanje. Da li se i tebi desilo da se na tome sve i završi? Da se osvrneš par dana kasnije da bi video da se zapravo ništa nije promenilo? Ili možda se se upustiš u bitku, ali da odustaneš pri prvim preprekama?
Nekad je potrebno malo više da bi nestalo samonezadovoljstva. Možda ti je potrebno da izgubiš par kila. Rezultat je isti: sa nezadovoljtvom nestaje i želja da se istraje u dijeti. Možda ti smeta što te drugi kritikuju, i cilj ti je da im dokažeš da si u stanju da smršaš. Slična priča: onog momenta kad značajno smršaš (iako ti je možda ostalo još dosta viška), ljudi će to početi da primećuju i da ti udeljuju hvale: "vidi što si lepo smršao. Svaka čast!" I opet: cilj je zadovoljen i ti se opuštaš. To se meni desilo pri mom poslednjem neuspešnom pokušaju. Toliko sam bio srećan komentarima i pohvalama, da sam sebi dozvolio da se "opustim" — nije prošlo mnogo vremena da sam se postepeno i neprimetno vratio starom ponašanju. Godinu dana kasnije, vratio sam većinu kila koju sam izgubio. Godina dana posle toga zatekla me je sa novim ličnim rekordom u težini.
Čak i kad smršamo načisto, cilj je opet zadovoljen. I opet se vrćamo starom ponašanju. Tokom dugog niza godina, prošao sam kroz razne varijante ovakvih začaranih krugova. Počinjao sam da gubim nadu. Pa šta onda treba da radim? Šta onda treba da nam bude cilj?
Na neki način radi se o novom načinu života. Ponašanju koje će rezultovati prvo u mršavljenju, ali zatim i održavanju težine. Kao prvo, potrebno je da shvatimo da nema privremenog i brzog "fiksa" i da poželimo da nađemo način koji će nam pomoći da ostatak života proživimo bez opterećenja viška kilograma. Tek kada nam to postane cilj, imamo više šanse za uspeh. No, iako neophodno, ni to nije dovoljno. Izgrađivanje tog novog sebe, tog novog ponašanja (ili načina da kontrolišeš posledice ponašanja kojih ne želiš da se odrekneš) nije jednostavna stvar. Potrebno ti je da se dobro pripremiš i izveštiš u nekoliko oblasti da bi našao put ka uspehu kroz lavirint ispunjen mnogim preprekama i zamkama.
Čime se naoružati?
Po mom mišljenju i iskustvu, za uspeh je potrebno savladati nekoliko oblasti. Videćeš da i struktura ovog sajta manje–više prati ove oblasti:
Znanje: prosto je neverovatno koliko veoma popularnih neistina, poluistina i predrasuda o gubljenju težine postoje. Da se razumemo, ne mislim ja da ti treba detaljno medicinsko poznavanje ljudskog organizma. Da bi znao šta radiš, potrebno je da poznaješ osnovne jednostavne principe pri kojima telo gubi i dobija težinu. Uvidu u to osnovno znanje je posvećen ovaj deo sajta. Na primer, sećam se da mi je čak i moj lekar u jednom trenutku rekao: znaš šta, možeš da jedeš koliko god hoćeš voća i povrća dok budeš mršavio. A to jednostavno nije tačno: iako voće i povrće sadrži značajno manje kalorija od ostale hrane, ipak ako dnevno pojedeš dve pomorandže povrh hrane koja ti je dovoljna da održiš težinu, za godinu dana možeš da se ugojiš i do 5 kila! Ili: te dve pomoradže su dovoljne da povrate priličan deo kalorija koje si izgubio šetnjom.
Iako potrebno, samo znanje nije dovoljno. Da bi teoriju primenio u praksi, potreban ti je praktičan metod za kontrolisanje plusa i minusa. Metod je možda velika reč, ali je na neki način potrebno kontrolisati koliko pojedemo a koliko potrošimo. Naravno, da bi smršao, potrošnja treba da je veća od unosa (minus veći od plusa). Nekome će biti dovoljno samo da uvede dodatnu šetnju, ili da izbaci šećer iz kafe i čaja (ovo drugo je stvarni primer — jedan moj "mršavi" kolega je u jednom trenutku shvatio da se ugojio 5 kila od svakodnevnih 7-8 kafa sa šećerom i mlekom. Posle nekoliko meseci bez šećera i mleka u kafi, stara težina mu se vratila. Nikad ne bi reko kad bi ga video). Na ovom sajtu diskutujem više o tome, na šta još da obratiš pažnju, kako da odabereš/razviješ metod koji tebi odgovara, dajem par konkretnih predloga, kao i detaljan opis metoda koji ja koristim. Zainteresovan? Počni ovde.
Povratna informacija. Na putu, da bi stigao do cilja, jako je važno da znaš gde se u svakom trenutku nalaziš. Slično je i sa procesom gubljenja težine: tokom procesa je važno pratiti telesnu težinu. Možda ćeš reći: pa šta tu ima, stani na vagu pa ćeš znati! E, pa ima tu još štošta što može da ti pomogne. Aj ovamo da ti ispričam.
Brižljivo upravljanje procesom promene. Do neželjene težine te je dovelo određeno ponašanje. Da bi smršao, to ponašanje moraš na neki način da promeniš. Proces promene je složen i to je lakše reći nego učiniti. Jako dobar opis toga kako se ljudi menjaju možeš naći u knjizi "Changing for Good" (Prochaka et al.). Na ovom sajtu sam opisao šta je meni pomoglo pri promeni (na primer: priprema, minimalni koraci, traženje podrške u okolini...). Par sugestija o pripremi naćićeš ovde, a o pripremi u praksi čitaj na ovoj stranici. Ako podršku ne nađeš među najbližima, možda možeš da se priključiš i online diskusiji, na ovom ili na drugim sajtovima. Čitanje takođe pomaže, samo napred. Ako si zainteresovan da saznaš više o toj temi, reci mi (na pr. napiši komentar).
Puno uspeha!
koncept
Posle procitanog velikog dela cele tvoje price ostajem pri svojoj prvoj primedbi: to je zapravo koncept Weight watchersa:-) Potpuno isti stavovi, iste primedbe, isti nacin razmisljanja i nacelo, jedina razlika oni broje poene a ti kalorije...
Marija
brojati ili se menjati
Pozdrav Marija
što se tiče brojanja kalorija, slažem se. Ali brojanje kalorija je samo jedna od mogućnosti. Jedna dobra alternativa (koja radi za puno ljudi oko nas) je da se promene neke navike. Jedan moj kelga je izbacio kafu sa šećerom i mlekom. Moj otac je smanjio doručak. Neko smanji piće, ili uvede šetnju... To je jako dobar pristup ako se dobijanje na težini uoči brzo
Međutim, mnogo je teže za nas druge, za ljude koji se s tim problemom nose od mladosti, ili kod kojih je problem izraženiji. Najveći problem je što je opšte prihvaćena "istina" da moraju na dijete - a dijete ne rade, a pošto ne rade, a ti misliš da treba da rade, kao mlad čovek možeš da zaključiš da ti imaš slabu volju ili šta već.
To je jako važno razumeti, na prvom mestu kao roditelj i ne gurati decu u te stvari
posle nekoliko godina takvih neuspeha
ili kad se napakuje stvarno ozbiljan višak (ja sam u jednom momentu imao više od 40kg viška)
potreban je malo sistematičniji pristup
druga je poenta u navikama
navike su veoma koristan mehanizam, ljudi jednostavno ne bi mogli da funkcionisu bez njih (zamisli kako bi vozio auto na primer)
ali problem sa (lošim) navikama je taj što se jako teško i sporo menjaju i postoji puno miskoncepcija o promenama
a ljudi sa velikim viškom tipično imaju nekoliko veoma loših navika
plus vežu hranu za neke emocije - umor, strah, dosadu, depresiju...
a kada se navikneš da jedeš zbog toga sto se osećas ovako ili onako, jako je teško promeniti tu naviku
i pošo ne možeš sve navike da promeniš odjednom, moras da nađeš način da neke navike ostaviš gde jesu, barem privremeno, a da se umesto promene jednostavno nosiš sa posledicama svojih navika
Na primer, to je za mene klopa uvece - naviko sam da posle posla jedem najvise
to mi je jako tesko da promenim
zato je meni brojanje bilo vazno, jer mi je omogucilo da mogu da odlozim menjanje te navike a da i pored toga mogu da smrsam, sto mi je bilo najvaznije
i stvarno, 8 meseci kasnije, poceo sam polako da "napadam" i tu naviku - posle mesec ipo dana napora moram da ti priznam da je jako tesko promeniti je, nesto mi je malo lakse, ali znam da ce mi trebati jos dugo vremena (i verovatno nekoliko pokusaja) pre nego sto stvarno pocnem da se menjam
da sam direktno poceo sa tim, ne znam koliko bi daleko dogurao
komentar na sajt
Svaka šast za sajt, zaista je opširan, vidi se da si utrošio mnogo vremena i truda. Sajt je isto odlično organizovan i pregledan - moram da priznam da nisam iščitao sve sa sajta, pročitao sam prvi deo i pretrčao veći deo sadržaja - razlog je prost, ne peče me taj problem ;), šalim se, ali verovatno da ima dosta istine ;-).
Ja sam imao oko 82-83kg kao standardnu kilažu, najviše što sam dostigao je bilo oko 85-86kg, i čim sam dostigao toliko, primetio sam da imam višak, u stan u PG sam uvek išao pešice uz/niz stepenice i odmah sam osetio tih par kilograma viška... U poslednjih dva meseca sam smršao oko 5-6kg tako da sada imam oko 77kg, primetim da sam mršaviji nego ranije najviše po odeći (u struku).. Ali mi naravno ne smeta :). Sve je počelo tako što smo otišli poslom u PG i radili 3 nedelje po čitav dan (obično mi je prvi obrok bio oko 17h, a često i poslednji) - i tad sam izgubio oko 2kg, a posle u NS još 3-4, što zbog promene u ishrani, a jedno kratko vreme sam sređivao sve zube pa sam manje jeo i zbog toga ;).
Hoću da kažem, da nisam imao problem u životu sa težinom, ali kada sam povećao težinu iznad neke granice, osetio sam sam da imam viška i odmah reagovao (kada sam ima tih 86kg potrudio sam se da se vratim odmah na 82-83 što je bilo standardno), pošto sam pretpostavio da kada se čovek opusti - posle bude teže - vratio sam se dosta lako nazad (npr. u to vreme sam jeo 3 puta na dan redovno, i ako preskočim neki obrok, ili smanjim unos hrane budem nervozan ili mi se maltene zavrti u glavi, ali bukvalno 2-3-4 dana sam preskakao večeru, i odmah posle toga mi je organizam reagovao normalno, nije bilo potrebe za večerom - i tako sam se vratio nazad - i nastavio sam posle normalno - tj. i večerao sam - ali se nisam gojio). Generalno, ja jako često jedem 2 puta dnevno, tj. najčešće ne jedem redovno, ustanem kasnije, i onda imam doručak/ručak (nikada obilan pošto ja ne mogu da jedem puno za prvi obrok) i onda još jedan "jači" i to je to.... Primetio sam npr. da ako pijem uveče vino, da ono izaziva neviđenu glad, barem meni, taman da večeram, posle par čaša vina ja budem jako gladan ;).
Moje (skromno ;) iskustvo je da gojenje/mršavljenje ima veze sa metabolizmom / navikama, i da lako možeš - samo malo upornosti da organizam prebaciš u drugi mod, a posle nemaš "borbe" sa gladi i/ili manje unošenje hrane - nego ti to prosto dođe prirodno - da menje unosiš hrane. Grickalice/slatkiši su smrt takođe - barem ja tako mislim ;).
Takođe verujem da može čovek da jede puno a da se ne goji (što kaže narod: ima pantljičaru), znam jednog čoveka koji nenormanlno mnogo jede a mršav je. Ali ne verujem da možeš malo da jedeš (na duge staze) a da se gojiš. Pre mislim da je u pitanju "poljuljan" kriterijum - šta je malo, ili normalno, ili mnogo.
Verujem da gojazni ljudi, kada bi jeli normalno, tj. kada bi unosili količinski hranu kao i čovek prosečne težine - da bi se vremenom vratili u normalu što se tiče viška kilograma.
Ja gojaznost ne gledam kao estetski ili bilo kakav drugi problem - gledam ga isključivo kao zdravstveni problem. I mislim da kao takav i treba da se rešava u životu čoveka, ako se ne rešava na vreme, može da naruši zdravlje (srce, krvotok, smanjeno kretanje i sl.). Pored problema koje može da izazove na organizam - ne vidim nikakav drugi problem. Ti si kao mlad imao višak kilograma pa je to moglo da ostavi traga na samopouzdanje i/ili druge vidove života - ali za kasnije doba, barem se meni tako čini ne utiče na život osim zdravstveno.
w
Pozdrav!Mislim da je odgovor
Pozdrav!Mislim da je odgovor dat u naslovu ovog sajta: "a šta ću kad volem". Moraćeš onda da se navikneš da voliš i sve što ide uz to. :)Priča je slična sa drugim uživanjima koja mogu tebi prouzrokovati fizičke probleme, a neretko i smetnje okolini.Recimo pušenje: voliš osećaj aromatičnog dima, usput činiš sve moguće loše svom organizmu, a ne zanima te da li drugima smrdi duvan.Ili solarijum. Voliš bronzani ten? Super, rak kože će biti kao broš ;)Ostavljanje pušenja nema fizičkih posledica, barem ne onih koje možeš da prevazidješ drugačijim stavom. Verujem da je slično i za hranu.Ja ovo mogu da ti potvrdim, ostavio sam pušenje i ždranje onog trenutka pre par godina kad mi je kardiolog rekao i napisao boldovano na nalazu sa 3 znaka uzvika. Ponekad sada zapalim cigaretu (cigaru), obično uz pivo i preferans jer mi čini atmosferu kompletniju, ali naviku da palim jednu za drugom jer je "pauza za cigaru" ili "pije se kafa" sam uspešno prevazišao čistim prespojavanjem neuronske mreže :) Pomenuti nalaz je bio zbog drugih stvari (G.A.D.), a na analizi krvi (holesterol, trigliceridi, jetra) i obimu stomaka se oslikavao višegodišnji staž svakodnevnog programerskog roštilja u "Obelixu" (šiš, običan, banjalučki, vešalica, ražnjić, od ponedeljka ponovo), 1L kole, X kafa i cigareta svaki dan. A u Americi sam dobio 20kg za 3 meseca, samo od cashews, čokoladica i kole.Onog trenutka kad sam dobio dovoljno autorativnu kritiku (blaga hipohondrija pomaže ;) ) počeo sam da jedem pahuljice, voće, povrće, ribe iz kozerve, supu iz kese, šetam, izbacio kole i ostalo smeće. Uspeo sam da smršam 5-6 kg, a još jedno 5-6 sam preraspodelio što se značajno primeti i sad sam negde blizu idealne težine (191/94).Možda bi ovaj moj rezultat bio i značajniji i u nivou "idealne", da sam opsesivno pratio kalorije, vagu i sl. Ne odričem se da pojedem čokoladicu ili kikiriki ili ćevape ili kolu kad mi se hoće. Definitivno ne pojedem 300g, celu teglicu, duplu porciju ili 2L dnevno kao što sam nekad radio.I što je najbolje ne primećujem da mi bilo šta po pitanju hrane nedostaje, jer nikad nisam gledao na hranu kao uživanje ( "kad volem" :) ) već čisto kao osnovnu potrebu da ne budem gladan, pa sam birao najbrže, ujedno i najnezdravije.Znamo se :)