Pozdrav

vreme je za akciju. Ko je za?

Ukratko, startujem TriJezz, 30 dana zdravlja - 30 dana fokusiranog rada na formiranju novih, zdravijih navika. Ideja je jednostavna: ko želi da promeni svoje navike na bolje, da nauči nove veštine i stekne nova oružja u borbi za zdraviji i bolji život, a uz to mozda i skine neko kilo - može da se priključi našem timu. Size does't matter (barem u ovom slučaju). Važna je podrška, motivacija i znanje koje možemo da dobijemo jedan od drugoga.

Kondicija je efikasnost srca u pumpanju krvi kroz krvne sudove - što je srce efikasnije, to je veći napor koji možeš da postigneš sa istim brojem otkucaja srca u minuti. Neko ko je u dobroj kondiciji će imati isti puls dok trči kao i ja kad hodam. Disaće isto duboko, moći će normalno da razgovara, i u osnovi, jednako će se umarati. To je zato što je njegovo srce veće i jače i krvni sudovi su mu prohodniji, pa sa jednim otkucajem pumpa mnogo više krvi nego moje srce koje još uvek nije u tako dobroj kondiciji. Na primer, tvoji otkucaji srca dok sediš su verovatno između 60 i 80 u minuti. Otkucaji srca atletičara mogu da budu manji od 40 u minuti. To znači da je njegovo srce duplo efikasnije od našeg: ono jednim otkucajem postigne isto koliko i naše srce sa dva.

Nikad nisam video sebe kao nekog ko trči. Naročito od kada sam se ugojio, mislio sam čak i da mi je fizički nemoguće da trčim duže od par stotina metara. I da bi, ako bih i trčao duže, moja kolena, ako ne nešto drugo, pretrpela štetu. I sve tako dok nisam pričao s kolegom koji je zbog trčanja morao da ode pod hirurški nož. Operisao je koleno. I svega mesec-dva posle operacije, parktično par nedelja pošto je odbacio štake, počeo je da trči.

Evo nekoliko trikova koji meni pomažu da unesem manje kalorija, a da i dalje uživam u obilnoj i ukusnoj hrani:

Upravo sam se vratio sa odmora. Kao i uvek na odmoru, nisam preterano vodio računa o klopi i piću. Dobra vest je da sam ostao na istoj težini, ali, kao i uvek do sada, mršavljenje se zaustavilo. Do sada sam uspevao da se izborim i nastavim s mršavljenjem posle odmora. Uvek mi je trebalo par dana da krene, jednom čak dve nedelje (posle novogodišnjih praznika, posle dve nedelje praznične hrane). To može lepo da se vidi na grafikonu ispod koji prikazuje progres mog mršavljenja poslednjih 10 meseci - (zahvaljujući https://www.fourmilab.ch/cgi-bin/HackDiet).

Na raznim mestima se problemi sa težinom porede sa "bolestima zavisnosti", na primer narkomanijom, alkoholizmom ili pušenjem. I stvarno na neki način, u nekim aspektima ima i sličnosti. Moguće je postati "zavistan" o nekim vrstama hrane, hranu nekad koristimo da se nosimo sa neprijatnim osećanjima, nekad preteramo sa iako znamo da ćemo posle zažaliti... Ali koliko ja vidim, postoje dve fundamentalne razlike.

Pre par nedelja, pričam s kolegom o tome kako je on nekad davno smršao. Koristio je South Beach Diet, dijetu koja se bazira na smanjenom unošenju ugljenih hidrata. No, to nije poenta. Kaže, kad je oslabio (čini mi se da reče desetak kila) doživeo je dve veoma neočekivane i pomalo smešne posledice:

Kao što to kažu na engleskom. U poslednjih dva meseca iskusio sam sve izazove koje sam opisao u "Zašto dijete ne rade". I još po neki. I mnogo toga naučio.