Mitovi, neistine, poluistine i predrasude o gubljenju težine

Jedan od uzroka neuspeha pri gubljenju težine je nedostatak znanja. E sad, jedno je ne znati nešto i biti svestan toga. Ja ne znam skoro niša o zakonu i pravu. Ako bih želeo da postanem advokat, morao bih prvo da dugi niz godina učim i studiram i stažiram... Zamisli šta bi bilo kada bih jednog dana umislio da ipak znam dovoljno o pravu i počeo da zastupam ljude na sudu?

Tako je izgleda sa znanjem o ishrani i gubljenju težine. Prosto je neverovatno koliko veoma popularnih neistina, poluistina i predrasuda o gubljenju težine postoje.  Neki od ovih "mitova" su veoma opasni. Pitam se koliko ima ljudi na svetu koji pate od zdravstvenih problema, narušenog samopouzdanja i velikog svakodnedvnog opterećenja koji su direktno ili indirektno uzrokovani ovim pogrešnim ubeđenjima.

Ovaj članak predstavlja neke od popularnih mitova o gubljenju težine. Pokušao sam da za svaki od ovih mitova uvek nađem potvrdu u knjigama, člancima i studijama (vidi odeljak "Reference"), ali i svom iskustvu. Ali kao i sve na ovom sajtu, sve što pročitaš ovde treba da prihvatiš kao moje lično mišljenje i da ništa ne uzimaš zdravo za gotovo.

Mit: Striktne dijete su rešenje

Ovo je verovatno jedan od najrasprostranjenijih i najopasnijih mitova. Zato sam tome posvetio zaseban članak. Posledice neuspeha u nerealnim dijetama su mnoge. Ljudi na duge staze mogu da izgube samopouzdanje, i da žive u ubeđenju da nešto s njima nije u redu. Ovakvi stavovi mogu da dovedu do daljeg dobitka u težini — čovek se tako lako nađe u začaranom krugu.

Mitovi o hrani

Postoje razna ubeđenja u vezi sa hranom i efektom hrane na gojenje i mršavljenje. Jednostavna je istina da različite hrane nose različitu količinu energije u istoj količini. Opet, sve se svodi na ukupnu količinu energije koju unesemo kroz hranu.

• Mit: Da bi smršao, moraš se hraniti zdravo. Brza hrana je uvek loša i goji i treba da bude na "listi zabranjenih hrana", zajedno sa čokoladom i slaninom. Nema hrane koja automatski goji. Neke hrane sadrže više kalorija, a neke manje. Dok god čovek u toku dana pojede manje kalorija nego što potroši, težina će da opada. Dakle, tvoj je lični izbor šta ćeš da jedeš. Ako ne možeš da živiš bez Mcdonald's hamburgera ili bez pljeskavica i bureka, ok, dok god je ukupan broj kalorija ok. Naravno, jesti previše hrane sa visikom količinom masnoće i soli nije dobro za tvoj organizam. Takođe, za istu količinu pomfrita, moći ćeš da pojedeš 4 puta više kuvanog krompira i da budeš sitiji. Važno je da sve to znaš i da doneseš informisanu odluku.

To je ta cela priča sa zdravom hranom: važno je odvojiti ta dva cilja. Dobro je težiti zdravoj ishrani, zdravija balansirana ishrana znatno utiče na zdravlje i znatno smanjuje rizik od raznih teških oboljenja.  Međutim, hraniti se zdravo neće automatski rezultovati u gubljenju težine. Isto tako, zdrava ishrana nije preduslov za gubljenje težine. Takođe, ako pokušavaš da promeniš isuviše mnogo navika u isto vreme, šansa je da nećeš uspeti na duge staze. Jedan po jedan korak. Pored toga, već i samo gubljenje težine može veoma pozitivno da utiče na zdravlje. Na primer, nivo mog holesterola, masnoća u krvi i enzima jetre, koji su svi bili povišeni, vratili su se u granice normale već posle gubitka težine od 10 posto. Za ove stvari je naravno jako važno posavetovati se sa lekarom (zapravo, to i jeste bio savet mog lekara: najviše što možeš da učiniš za svoje zdravlje u ovom trenutku je da smršaš).

Odluka je tvoja, donesi je mudro. Počni polako, sa stvarima koje su tebi lično najbitnije. Ako to želiš, vremenom ćeš verovatno početi da se hraniš zdravije. Na kraju krajeva, često će ti zdraviji izbori omogućiti da lakše smanjih unos ukupne količine kalorija. Kao što rekoh, pola kile kuvanog krompira će te više zasititi od srednjeg pomfrita iz Mcdonald's-a, a ima približno isto kalorija.

• Mit: Hrana pojedena kasno uveče goji više nego hrana pojedena u toku dana. Uvaženi istraživački centar u Kembridžu je proučavao i opovrgao ovu tvrdnju. Ustanovljeno je da ista količina hrane pojedena u jednom velikom obroku kasno uveče ima isti efekat kao i kad se ta ista količina pojede u više malih obroka u toku dana. Ono što je važno je ukupna količina hrane koju pojedeš u toku 24 sata. Vodi računa: ako preskačeš obroke u toku dana i uveče izgladneo navališ na klopu, šansa je da ćeš pojesti više nego što ti je potrebno. Takođe, ne budi iznenađen ako posle takvog napada na hranu loše spavaš
• Mit: Hrana sa oznakama koje reklamiraju smanjenu količinu masnoća, ili sa oznakom "light" ima jako malo kalorija. Vodite računa: primera radi, čips sa 30% manje masnoća i dalje ima oko 400 kalorija po 100gr (svega stotinjak manje od klasičnog čipsa, što je i dalje čak 5 puta više kalorija od iste količine kuvanog krompira i 50% više od iste količine hleba). Obrano mleko i jogurt i dalje imaju isto kalorija kao i koka kola.
• Mit: Možeš da jedeš koliko god hoćeš voća i povrća. Voće i povrće je veoma zdravo i dobra je ideja jesti ga u obilnim količinama. Takođe, koristiti više povrća pri kuvanju može da pomogne da spremiš sit obrok sa manje kalorija (više o kuvanju možeš da pročitaš u ovom članku). Međutim, iako manje od većine ostalih namirnica, i voće i povrće sadrži kalorije. Najviše sadrži slatko voće, na primer banane (90 kalorija po 100gr) i grožđe (70) - ostalo voće sadrži u proseku oko 50 kalorija po 100 grama. To znači da dve velike pomorandže ili banane mogu da sadrže kalorija skoro kao 50gr čokolade! Povrće, naorčito "vodeno" (paradajz, krastavac...), sadrži dosta manje kalorija — svega oko 20 po 100 gr. Ali zato ista količina kukuruza sadrži preko 100 kalorija
• Mit: neke vrste hrane pomažu u sagorevanju kalorija. Ne postoji takva vrsta hrane. Nova istraživanja pokazuju da zeleni čaj sadrži neke supstance koje imaju blagi uticaj na brzinu metabolizma, i u toku je ispitivanje preparata na bazi tih supstanci koji bi pomogli u mršavljenju. Preparati imaju privremeno dejstvo, i kad jednom čovek prestane da ih uzima i vrati se svojim starim navikama, samo je pitanje vremena kada će se vratiti i višak težine. Jer je ludost očekivati različite rezultate od istog ponašanja. Ovde smo da nađemo rešenje za ostatak života

Mit: Ne može se smršati bez sporta/dodatne fizičke atkivnosti.

Sport, kao i druge vrste fizičke aktivnosti, pomaže u gubljenju težine, jer fizička aktivnost sagoreva kalorije. Fizička aktivnost takođe često ima pozitivan efekat, što na psihičkom nivou može da pomogne. Takođe, povećana fizička aktivnost veoma povoljno utiče na zdravlje i smanjuje rizike raznih ozbiljnih oboljenja. Međutim, može se uspešno smršati i bez sporta i dodatne fizičke aktivnosti: dovoljno je samo da unosiš manje nego što potrošiš. Više o ulozi fizičke atkivnosti ovde. Jedan drugi mit koji često ide zajedno sa ovim je:

• Mit: Dovoljno je samo se intenzivno baviti sportom da bi smršao. Iako aktivnost može da pomogne u gubljenju težine, to sam po sebi ništa ne garantuje. Sasvim je lako pojesti više kalorija nego što se sportom izgubilo. Dovoljno je da posle pola sata neprekidnog plivanja ispiješ dve krigle piva, ili da pojedeš jedan veliki sladoled i na nuli si.

Mit: Ja ne jedem skoro ništa i dalje se gojim

Svako ko jede manje kalorija nego što ih troši će smršati, brže ili sporije (aktivniji i teži ljdui gube težinu brže jer troše više kalorija). Istraživanja pokazuju da ljudi u najvećem broju slučajeva nisu svesni koliko pojedu u toku dana. Neki ljudi "zaborave" i do 800 kalorija dnevno, a zaboravljanje 400 kalorija nije uopšte neuobičajeno. Ilustracije radi, 800 kalorija viška dnevno je dovoljno da se čovek ugoji 40 kila za godinu dana. Ljudi sa viškom kila su u proseku manje svesni koliko tačno jedu u toku dana.

Ova činjenica stavlja brojanje kalorija u dobru perspektivu za neke od nas.

Mit: Ljudi sa viškom kilograma imaju sporiji metabolizam

Često čujem: "E ovaj tip stvarno ima sreće, može da jede koliko hoće, i ništa mu se ne lepi. Ja šta god da pojedem, ide mi direktno u stomak/butine...". To je izgleda netačno u najvećem broju slučaja. Zapravo, što je čovek teži, to više kalorija troši zbog viška težine.

S druge strane, u jednoj studiji ljude su hranili na isti način i neki su se ugojili svega 1kg, dok su se neki ugojili čak 8kg. Ljudi koji su se ugojili manje su svi bili spontano aktivniji od ostalih — ljudi koji se prirodno više pokreću, ustaju, trzaju i koji su generalno fizički nemirniji.

Mit: Kad počneš da jedeš manje, metabolizam se usporava i to otežava mršavljenje

Zapravo je tačno da se matabolizam usporava kad počnemo da unosimo manje hrane — to je prirodna odbrana tela koje pokušava da sačuva potrebnu energiju. Međutim, to usporavanje je relativno malo i nedovoljno da ugrozi gubljenje težine.  

Mit: Da bi smršao, moraš da budeš gladan

Zavisi koliko brzo želiš da izgubiš kile.  Ako se opredeliš za spor i zdrav temp (između 0.5kg i 1kg nedeljno) dnevni unos kalorija omogućava iznenađujuće obilne obroke. Osim ako ti nije cilj da izgubiš par kila koje si nabacio tokom praznika, tj. ako se sa viškom težine već dugo boriš, takav jedan postepen pristup koji ne traži velika odricanja i promene ti je najbolja šansa da smršaš. Nagle i nerealne promene i gladovanja su verovatno jedan od glavnih uzrok zbog kojih su dijete neuspešne.

Mit: Ljudi sa viškom kilograma imaju slabu volju

Možda si ovo, kao i ja, često čuo od svoje okoline, a možda i sam pomislio za sebe. Mnogi ljudi sa viškom težine su uspešni u drugim domenima svog života, gde često pokazuju veliku upornost i snagu volje. Zapravo, ako se čovek oslanja jedino na snagu volje, može da očekuje jedino privremene promene, i da će se, pre ili kasnije, vratiti svom ustaljenom ponašanju. O tome možeš više da pročitaš u ovom članku.