Ublažiti posledicu
Na raznim mestima se problemi sa težinom porede sa "bolestima zavisnosti", na primer narkomanijom, alkoholizmom ili pušenjem. I stvarno na neki način, u nekim aspektima ima i sličnosti. Moguće je postati "zavistan" o nekim vrstama hrane, hranu nekad koristimo da se nosimo sa neprijatnim osećanjima, nekad preteramo sa iako znamo da ćemo posle zažaliti... Ali koliko ja vidim, postoje dve fundamentalne razlike.
Kao prvo, ishrana je jedan od najprirodnijih procesa. Svi ljudi moraju da jedu da bi živeli. I mršavi i debeli. U tome smo svi jednaki. To takođe znači da za razliku od većine drugih zavisnih ponašanja, apstinencija nije praktično rešenje. Naročito ako hoćeš da ostaneš živ. Doduše, može se "apstinirati" od određenih vrsta hrane, ali generalno, bez hrane se ne može.
Ali tu je i druga fundamentalna razlika. Kod hrane je moguće ublažiti posledice loših navika bez stvarne promene tih navika. Na primer, prejedeš se. Ako redovno jedeš više nego što ti je potrebno, neminovno ćeš se gojiti. Ali ima nešto što možeš da uradiš: da ukloniš posledicu jedne epizode prejedanja. Na primer, možeš da jedeš manje do kraja dana. Ili da se čuvaš narednih dana. Ili da se dobro išetaš, istrčiš... Znam dosta ljudi koji nemaju problema sa težinom a koji vole dobro da se najedu i napiju u određenim situacijama (proslavama, praznicima...). Ali ako porazgovaraš s tim ljudima, otkrićeš da oni često jedu dosta manje u priodu posle te "epizode". Na primer, tokom prvomajskih praznika sam u toku jedne nedelje bio na 6 različitih roštilja. Svaki put sam se prejeo, bilo je i cuge, ali se od toga nisam zapravo ugojio (težina mi je stagnirala). To je zato što sam se u isto vreme dosta kretao, a i malo šta drugo jeo. Bilo je dana kada mi je taj jedan roštilj bio jedino što bih pojeo u roku od 24 sata.
Naravno, u svemu ovome je važno da znaš koliko si zapravo preterao, i šta je odgovarajuća mera. Jer nekad u jednoj epizodi prejedanja i pijenja možemo da unesemo toliko ekstra, da bi nam trebalo da išetamo preko dvadeset kilometara da bi neutralisali posledicu te jedne epizode. Na ovom sajtu možeš da nađeš više informacije o tome.
E sad, nemoj da me pogrešno razumeš, to nije ono što ja preporučujem: da se prejedaš, pa da posle postiš. To niti je zdravo, niti je održivo na duge staze. To je maltretiranje i duše i tela. Ali isto tako, važno je da znaš da imaš više opcija za borbu. Meni je to omogućilo da počnem sa gubljenjem težine: imao sam toliko loših navika da prosto ne znam od koje bih počeo. Pored toga, menjanje samo jedne od tih navika, iako bi mi donelo zadovoljstvo, ne bi uvek dovelo do krajnjeg željenog rezultata. Na primer, tokom prethodnih godina sam uveo dosta dobrih navika: pet godina sam se redovno bavio sportom, jeo sam više voća i povrća, manje masti i crvenog mesa, smanjio unos alkohola, itd. To su bile navike koje sam stekao i održavao već duže vreme, i za nekog bi to već bilo dovoljno. Za mene na žalost to nije bilo dovoljno da smršam, jer sam imao i druge navike koje su i dalje činile da se gojim. Zato je ublažavanje posledica bila jedna od ključnih veština za uspeh.
