Odluke i izbori
U toku dana, svako od nas donese veliki broj odluka, od kojih mnoge utiču na našu težinu. Kad ćemo i koliko da jedemo, koliko da se krećemo... Hm, pada kiša, danas ću autom na posao. Nešto sam gladan, kao da mi je pao šećer, daj da pojedem jedan keksić da mogu da nastavim da radim. Šta da popijem? Da li da sipam još jedom? Daj još jedno parče hleba. Ja ne mogu, jel ćeš i moje da završiš? Aj na pivo. Čime da vas poslužim? Jel bi u šetnju ili bioskop? Ajde da kupimo kokice...
Brojanje kalorija samo po sebi nije dovoljno, poenta je da pojedeš manje nego što potrošiš. Svoje odluke treba da prilagodiš tom cilju.
Najjednostavnije je fokusirati se na obroke. To podrazumeva da si sebi unapred odredio broj kalorija za svaki od obroka: kredite za doručak, ručak, užinu (ako želiš da je imaš) i večeru. Onda se staraš da broj kalorija u pojedenim obrocima ne bude veći od planiranog. Kad želiš da pojedeš svoj obrok, i šta želiš da pojedeš stvar je tvog slobodnog izbora. Da objasnim kako to funkcioniše na jednom skorašnjem primeru. Juče sam brzo posle doručka imao dva iskušenja: prvo je moja žena donela moj omiljeni svež hleb i krenula da jede, a zatim je iznela i neke jako dobre čokolade koje je dobila na poslu. Ja sam odlučio da joj se pridružim u oba. Jedino što sam se postarao je da ukupan broj kalorija koji sam tada pojeo bude u granicama koje sam sebi odredio za ručak. To je bilo dovoljno za prilično mnogo čokolade koju sam u slast pojeo. To sam nazvao svojim ručkom. Kad sam dosta kasnije malo ogladneo, pojeo sam još nešto malo da premostim do večere, i to oduzeo od kalorija za večeru. Na kraju je ostalo još kalorija i da večeram, a i da pojedem dezert posle večere.
Nekad ćeš imati želju, ili će prilike diktirati, da za obrok pojedeš više nego što si planirao. To je sasvim u redu: izbroj koliko si pojeo i odbij to od sledećeg obroka (ili sledeća dva obroka). Dok god je ukupni zbir kalorija u toku dana u okviru tvog dnevnog kredita, u redu je. Ako primetiš svakodnevne poteškoće u održavanju broj kalorija po obroku u datim granicama, razmisli o raporedu svog dnevnog kredita po obrocima. Vodi računa da taj raspored, narolito u početku, bude što bliže onome kako si navikao da jedeš. Ja na primer ostavljam više od polovine svog kredita za veče: doručak 400, ručak 600 i večera 1200. Iako je često sama večera i ispod 600 kalorija, to mi ostavlja priličan broj kalorija za večernje čašćavanje. Svoj dnevni kredit sam tako rasporedio, jer sam znao da uveče imam tendenciju da najviše jedem. Da sam se vodio mitom da "hrana koja je pojedena uveče goji više od hrane pojedene u toku dana" i da sam sebe pokušavao da se nateram da smanjim svoju večeru, za mene bi to bila velika promena koja bi tražila velika odricanja. Pitanje je koliko bih dugo tako izrdržao. Verovatno je da bi mi većina ljudi oko mene savetovala da tako uradim.
Doduše, na samom početku procesa, ima više smisla da se držiš plana što je više moguće, jer će ti biti potrebno nedelju-dve za početno navikavanje. U početku je teško reći odakle poteškoće dolaze jer je puno toga novo. Takođe, biće potrebno neko vreme da kilogrami počnu da padaju, što je jako važno za motivaciju i preduslov za dalji uspeh. U svakom slučaju, nikad nije prerano da širom otvoriš oči i da počneš da se posmatraš.
