Priprema u praksi

Mnogi pokušaji da izgubimo kilograme su bezuspešni jer se u akciju upuštamo bez potrebne pripreme. Važno je uzeti vreme za period koji ti je potreban da se dobro pripremiš. U uvodnom članku možeš da nađeš nekoliko generalnih sugestija za pripremu. Ovde je fokus na praktične aspekte, a naročito na pripremu za brojanje kalorija.

Put koji te čeka zahteva period pripreme. U ovom periodu možeš da se fokusiraš na sledeće:

• Priprema za brojanje kalorija
• Određivanje dnevnog unosa kalorija (dnevnog kredita)
• Određivanje rasporeda kredita po obrocima

Brojanje kalorija je centralna aktivnost u ovom pristupu. U isto vreme, to je i najkomplikovaniji deo celog procesa, i već mnogo možeš da učiniš da se pripremiš za stalno brojanje kalorija. Najprostije od svega je da jednostavno probaš. Kreni i pokušaj da brojiš kalorije u svemu što pojedeš. Neće biti jednostavno, i zato je važno da provedeš ovaj period pripreme da savladaš prepreke na koje naiđeš. Važno je da potražiš količine kalorija u hrani koju obično jedeš. Kupi vagicu za merenje hrane i pokušaj da izmeriš koliko koje namirnice ide u obroke. Ako naiđeš na prepreke koje ne znaš kako da savladaš, posavetuj se sa ljudima oko sebe. Ili pitaj ovde (na pr. napiši komentar). U ovom periodu nije cilj da brojiš kalorije u svemu što pojedeš, već da se za to pripremiš. Nemoj se zato nervirati ako ne uspeš da izbrojiš kalorije u svim obrocima. Budi strpljiv.

Druga osnovna stvar je da odrediš sebi dnevni kredit: ukupnu količinu kalorija koju ćeš jesti u toku dana. Ako želiš da oslabiš, taj broj treba da bude manji od broja kalorija koje potrošiš u toku dana, a za uspešno održavanje težine ta dva broja treba da su približno jednaka. Znači da je važno da proceniš koliko tvoje telo troši dnevno — broj raspoloživih kalorija. O tome možeš da nađeš više informacija ovde. Imaj na umu da je ovo procena, kada jednom kreneš sa dijetom, važno je da u početku taj broj posmatraš, ako i posle nekoliko ne delja ne mršaviš približno onoliko koliko očekuješ na osnovu ove procene, možda ćeš morati da taj broj smanjiš.

Kada znaš koliko tvoje telo troši u toku dana, u sledećem koraku treba da odlučiš koliko brzo želiš da mršaviš. Medicinska istraživanja ne preporučuju mršavljenje brže od 0.5kg-1kg nedeljno. Ja sam sebi odabrao 0.5kg, iako sam veoma nestrpljiv čovek. No to mi je omogućilo da mršavim bez nekog preteranog odricanja, i da imam priličnu fleksibilnost, koja je meni jako važna, naročito što je ovo poduhvat za ceo život. Dobro razmisli o tome, iako je veoma privlačna ideja da ćeš izgubiti veliku težinu za malo vremena, takođe je tako veća i šansa da ćeš dići ruke, jer će ti ritam biti prenaporan. Uvek misli na duge staze. Ako mršaviš pola kilograma nedeljno, to je i dalje veoma mnogo: 25 kilograma za godinu dana, ili 50kg za dve godine! Pomisli koliko ti je dugo trebalo da dobiješ tu težinu. Ovo u šta se upuštaš je za ceo život.

Kada znaš koliko brzo želiš da mršaviš, sledeći korak je veoma prost. Broj grama koje želiš da izgubiš nedeljno je broj kalorija koje treba da jedeš dnevno manje. Znači ako hoćeš da mršaviš pola kilograma nedeljno, dnevno treba da unosiš 500 kalorija manje. Odzmi taj broj od ukupne raspoložive količine kalorija (koju tvoje telo potroši u toku jednog dana) i dobićeš tvoj dnevni kredit.

Interesantna vežba je da pokušaš da vidiš koliko u ovom trenutku pojedeš kalorija u toku dana. Da li se taj broj razlikuje od količine koju potrošiš? Za koliko? Uzmi pa pomnoži tu razliku sa 365 i zatim podeli dobijeni rezultat sa 7000. Dobijeni broj je broj kilograma koje ćeš dobiti (ili izgubiti, ako je razlika negativna) u toku godine dana ako tako nastaviš da se hraniš. Koliko se taj broj razlikuje od tvog izračunatog dnevnog kredita? Što je razlika veća, to će ti biti teže da postigneš svoj cilj. Da li je moguće da smanjiš tu razliku a da i dalje budeš zadovoljan brzinom gubljenja težine? Misli na duže staze, na primer na sledeću godinu dana. Zamisli sebe za godinu dana, XXXkg lakšeg.

U isto vreme, počni da upoznaješ sebe i svoje navike. Posmatraj svoje ponašanje: kada jedeš više a kada manje. Koju vrstu hrane jedeš i koliko kalorija sadrži. U ovom periodu ne moraš da menjaš navike, probaj da se ne osuđuješ. Samo posmatraj. Počni da razmišljaš kako bi mogao da rasporediš dnevni kredit po obrocima. Da li najviše jedeš ujutru, u podne ili uveče? Ili možda baš između. Pokušaj da definišeš raspored koji je najbliži tvojim navikama. Praćenje tog rasporeda će već biti dovoljno teško u početku, nemoj ga dodatno komplikovati time što ćeš sebi da nametneš dodatne promene navika (nemoj da potcenjuješ težinu promene navika). Takođe, probaj da uporediš količinu kalorija koju sada pojedeš u obroku sa planiranom. Da li je razlika velika? Da li postoji drugačiji rapored gde bi ta razlika postala manja? Šta bi ti bilo najlakše da promeniš da postigneš planirani broj? Seti se da nije važno šta jedeš i kada, već samo ukupan broj kalorija u pojedenoj hrani. Ja sam svoj dnevni kredit rasporedio na sledeći način: 18% za doručak, 27% za ručak i 55% za večeru. Iako mi je već i polovina predviđenog kredita za večeru dovoljna za pristojan obrok, to mi omogućava dve stvari: prvo, da radim ono na šta sam dugi niz godina navikao, a to je da se dobro najedem za večeru i posle da još što god doglavim i da to konačno mogu da radim bez osećaja krivice, i drugo, da ako je potrebno, pojedem više za ručak/užinu u toku dana (u zavisnosti od prilike) i da to odbijem od večernjeg kredita.