Ključ za Fizičku Aktivnost

Nikad nisam video sebe kao nekog ko trči. Naročito od kada sam se ugojio, mislio sam čak i da mi je fizički nemoguće da trčim duže od par stotina metara. I da bi, ako bih i trčao duže, moja kolena, ako ne nešto drugo, pretrpela štetu. I sve tako dok nisam pričao s kolegom koji je zbog trčanja morao da ode pod hirurški nož. Operisao je koleno. I svega mesec-dva posle operacije, parktično par nedelja pošto je odbacio štake, počeo je da trči. Nisam mogao da verujem: prvo - zašto, a drugo - kako???

Postepeno, eto kako.

Mislim da je to jedna od najvećih lekcija koje sam naučio u vezi sa sportom. Koliko god da nisi u kondiciji, koliko god da ti je teško da otpočneš sa nečim, moguće je postepeno, bez premora, bola i povreda, korak po korak, stići do prilično zavidnih rezultata. On je počeo sa deset minuta trčanja, tri puta nedeljno. I to ne neprekidnog trčanja, nego minut-dva trčanja, minut-dva hodanja. I postepeno, iz nedelje u nedelju, je povećavao. Dok nije stigao do pet kilometara za pola sata, za svega 10 nedelja.

Tako to znači radi? Ljudi se dakle ne rode sa sposobnošću da trče maraton! Pravi "a-ha!" momenat.

 Onda sam rešio da i ja pokušam. Posavetovao sam se sa kolegom, i on mi je pokazao jednostavnu Excel tabelu u kojoj je sebi napravi program. Po tom primeru, napravio sam i ja sebi jedan. Krenuo sam sa: 1 minut trčanja, 2 minuta hodanja.  Ukupno: 10 minuta trčanja.  To je bilo ok. I povećavao sam iz nedelje u nedelju. To je bilo pre sedam nedelja. Pre neki dan sam već trčao 16+7 minuta, sa pauzom od 1 minuta hodanja. Cilj mi je da stignem do tih pola sata, za početak. Jedan od problema sa trčanjem kad krećeš tako postepeno je što je malo naporno trčati tako kratko i sporo, i što moraš da stalno gledaš u sat. Što duže mogu da trčim, to mi postaje lakše da se jednostavno izgubim u mislima i uživam u hipnotišućem ritmu trčanja. Uzdah-uzdah-izdah-izdah. Jedva čekam da mogu da trčim po sata neprekidno.

Evo mog programa do danas, možeš slobodno da koristiš šta god hoćeš: http://spreadsheets.google.com/pub?key=pmXxcx3iPsF5DZbEOeCL-MQ

Ali, ključ je u strpljenju. Jer i ako osetiš da možeš više - nemoj. Evo kako ja to razumem. Kondicija je efikasnost srca u pumpanju krvi kroz krvne sudove - što je srce efikasnije, to je veći napor koji možeš da izdržiš sa istim brojem otkucaja srca u minuti. Neko ko je u dobroj kondiciji će imati isti puls dok trči kao i ja kad hodam. Disaće isto duboko, moći će normalno da razgovara i, u osnovi, jednako će se umarati. Zato što je njegovo srce veće i jače i krvni sudovi su mu prohodniji, pa jednim otkucajem pumpa (nekad i duplo) više krvi nego moje srce koje još uvek nije u tako dobroj kondiciji.

Jel si još uvek ovde? Super. E, pa, kao što rekoh, kako ti kondicija raste, tako ti jača srce. Međutim, za trčanje, kao i druge aktivnosti, nije samo srce koje treba da ojača. Nego i mišići. Mišićima treba nešto više nego srcu da ojačaju. Ali nisu samo ni mišići, nego i zglobovi, kosti i tetive. A njima izgleda treba još više vremena da ojačaju. Zato, ako i osetiš da možeš više - nemoj. Prati program. To što osećaš je da je tvoje srce spremno, ali na žalost, ne i tvoje tetive i zglobovi. A njih ćeš osetiti da nisu spremni tako što će te boleti. A to je ono što želiš da izbegneš. A ako osetiš bol, odmah stani. Napravi pauzu od bar nedelju dana, i vrati se koji korak u svom programu (to je jedan od razloga zbog kojeg želiš da izbegneš bol: jako je demotivišuće kad moraš da se zaustaviš, čak i vratiš u svom dobrom napredovanju kroz program).

E, da, još jedna veoma važna stvar. Ako tako krećeš, važno je trčati jako sporo. Jako, jako sporo. Jedva nešto brže od hoda (čak i sporije od brzog hodanja). To mi je takođe savetovao kolega, i isprva ga nisam ozbiljno shvatio. Ali kad sam posle prve nedelje, koju sam odradio na traci za trčanje, gde sam mogao da regulišem brzinu, počeo da trčim napolju, bilo mi je jako teško. E sad, imao sam tri opcije: 1) da odustanem 2) da pokušam da istrpim i da se nadam da će biti bolje 3) da skontam zašto mi je teško i da pokušam da to otklonim. Na sreću, odlučio sam se za treću opciju. Problem je bio što sam jednostavno trčao prebrzo, i što je park u kojem sam trčao brdovit. Morao sam drastično da usporim. Da bih tačno znao koliko sporo, kupio sam i spravicu za merenje otkucaja srca. To mi je jako pomoglo da nađem pravu brzinu. O tome više ovde.

Ček, ima još jedna stvar: podloga za trčanje i obuća. To me je kolega takođe dobro posavetovao: da trčim na mekoj podlozi (šljaka, trava, zemljanja staza), a nikako na betonu. I da kupim dobre patike za trčanje. Takođe, izgleda da se patike (tj. đon) vremenom istroše, pa ih treba redovno menjati.

Zapravo, ima još po nešto što sam zaboravio, i što je važno. Zato molim te, ako nisi siguran, ili ako osećaš preterani umor, a naročito bol, ili bilo kakvu nelagodnost, molim te posavetuj se sa profesionalcem. Ili barem nađi još nešto o tome da pročitaš.