Zašto je tako teško izgubiti i održati težinu

U naše vreme, barem u ovom delu sveta, nema nedostatka hrane. Naprotiv, hrana se nalazi u izobilju svuda oko nas, a broj oblika, pakovanja i ukusa stalno raste. Pored toga, automobila je sve više, sve više vremena provodimo ispred računara i televizora i sve se manje krećemo. Naročito kad u određenim godinama promenimo stil života (posao, brak…). A i najmanje promene mogu da dovedu do postepenog prikradanja kila: jedna konzerva koka-kole dnevno ekstra u toku godine dana lako se pretvori u 7 kilogarama viška ^[1]!

Prosto je čudo kako nemamo baš svi problema sa težinom.

Međutim, iako broj gojaznih jeste u stalnom porastu, ipak većina ljudi oko nas uspešno upravlja svojom težinom tako da se kreće u zdravim granicama.

Zašto je to tako teško za nas ostale?

Neprijatelj broj 1: Odricanje

Hajde da vidimo kako to obično ide?

Korak 1. Nezadovoljstvo: u nekom trenutku mi, ili ljudi oko nas, počnemo da uviđamo da smo dobili na težini, da imamo „viška”. A možda s tim već živimo dugo (u mom slučaju to je skoro dvadeset godina). Da li zbog izgleda, zdravlja, neodobravanja okoline ili drugih razloga, tek, posle nekog vremena počinjemo da osećamo nezadovoljstvo svojom novom težinom.

Korak 2. Akcija: u zavisnosti od karaktera, iskustva i mnogih drugih parametara, nezadovoljstvo nas pre ili kasnije natera da se damo u akciju. Obično se upuštamo u neku vrstu „dijete”. Što god to značilo: preskačemo večeru, odričemo se slatkiša, piva, jedemo samo kupus ili sledimo najnoviju dijetu celebrity idola opisane u našem omiljenom časopisu. Iako razni ljudi postupaju na različite načine, ipak mislim da će dosta ljudi prepoznati  opisani obrazac ponašanja.

Korak 3. Odricanje: problem sa većinom dijeta je to što uključuje odricanje, odricanje od necega sto želimo, volimo, ili nečega na šta smo navikli. Vremenom, taj se osećaj odricanja malo po malo gomila. To se naročito odnosi na veoma striktne dijete, ili one koje uključuju „zabranjene” hrane. Nekad se ne radi samo o psihološkom osećaju, već o stvarnom nedostatku nekih namirnica koje su našem telu potrebne.

Korak 4. Prestanak dijete:Neko vreme smo u stanju da se s neprijatnim osećajem odricanja uspešno nosimo: da li čistom snagom volje, ili mu kao protivtežu stavljamo zadovoljstvo izazvano gubljenjem težine. Ali nekad je i sam taj nagomilani osećaj odricanja dovoljan da nas relativno brzo „slomi” i da prestanemo sa istrajavanjem u dijeti.

Zapravo, što se jače opiremo, što smo uporniji, to samo više pojačavamo osećaj odricanja. Da bih ovo bolje objasnio, zamislite jednu veliku elastičnu traku vezanu za stub. I zamislite da tu traku vučete tako da se ona rasteže. Što je više i jače vučete, to će vam biti teže, jer će traka sve jače i jače vući nazad. Upravo se to dešava i sa osećanjem odricanja – istrajavanje i upornost u dijeti čine isto što i zatezanje elastične trake: jer pojačavanjem osećaja odricanja pojačava se i snaga kojom taj osećaj deluje na nas, pojačava se naša želja da prekinemo sa odricanjem.

Korak 5. Povratak ustaljenom ponašanju: sta se dešava po prestanku dijete? Većina dijeta su dizajnirane i otpočete kao privremene promene ponašanja. Ova privremenost je još izraženija u slučaju promena koje su neprimerene našim navikama, karakteru, koje idu protiv naše prirode (ili u slučaju nerazumnih dijeta i “gladovanja”, protiv osnova ljudske prirode). I ako ne eksplozivno, u žaru “pobune”, tek, postepeno, korak po korak, počinjemo da se vraćamo svom ustaljenom ponašanju, ponašanju koje je prethodilo dijeti, i koje je prvobitno i dovelo do nagomilavanja kilograma.

Korak 6. Zatvaranje začaranog kruga: A ko čini isto, isto i dobija. Ustaljeno ponašanje koje je jednom rezultovalo u povećavanju težine, po osnovnim prirodnim zakonima će do toga dovesti opet. I tu se krug zatvara.

Neprijatelj broj 2: Ispunjenje cilja i zadovoljstvo

Ali ne slomi nas nagomilan pritisak odricanja uvek, i ne slomi svakog. Nekad ipak istrajemo. Postoje i razumnije, umerenije dijete.

Hajde da vidimo sta se dešava sa takozvanim uspešnim dijetama.

Jednog dana se probudimo, pogledamo u ogledalo i evo radosti: konačno sam smršao. Ljudi oko nas počnu da

nam udeljuju pohvale, “svaka čast, baš si lepo oslabio”, “vidi kako sad lepo izgledaš”… Konačno smo dostigli težinu iz snova, težinu iz nekih davnih, srećnijih dana. Konačno možemo da uđemo uđemo u odeću iz „mršavijih” dana koju smo ostavili složenu u ormanu u nadi da ćemo jednog dana ipak moći da je ponovo nosimo (ja imam jedan par farmerica i dve kosulje iz boljih dana koje mi stoje u jednom kutku ormana vec duze od 4 godine). Ono nezadovoljstvo koje nas je navelo na dijetu nestaje i ustupa mesto radosti i zadovoljstvu postignutog cilja. Malo je lepših trenutaka u životu.

Ali avaj, ako nas nakupljen osećaj odricanja nije skrenuo sa „pravog puta”, onda će nam doći glave upravo taj osećaj zadovoljstva. Jer ako smo u dijetu krenuli motivisani nezadovoljstvom, onda je prirodno da kada to nezadovoljstvo nestane da nestane potrebe za dijetom.

Pa dobro – a što bi sad to bio problem? Postigli smo cilj, i dijeta nam više nije potrebna.

U redu, ajde da vidimo šta se desilo: jedno određeno ponašanje nas je dovelo do viška kilograma. Onda smo to ponašanje privremeno zamenili drugačijim ponašanjem – dijetom, koja je dovela do gubitka kilograma. I čim smo postigli cilj, dijeta je postala nepotrebna. Šta sledi iza toga? Pa u najvecem broju slučaja, naše ustaljeno ponašanje koje nas je u početku i dovelo do dobitka težine. I taman dok smo mi, srećni i zadovoljni, počeli da se fokusiramo na druge, lepše i interesantnije stvari u životu, tezina je opet počela da nam se prikrada. Diagram koji sumira ovaj ciklus je sličan prethodnom.

Podmukli začarani krugovi

Budući da se sve ovo dešava veoma postepeno, jako je teško uočiti te promene i cikluse dok se odvijaju. Dovoljno je da se ugojimo i 100 grama nedeljno (nešto sto je veoma teško uočiti), pa da za godinu dana imamo već 5 kila viška (a za 3 godine čak 15!). Tako je baš i bilo u mom poslednjem neuspešnom pokušaju: čitav cisklus je potrajao gotovo četiri godine, tokom kojih sam se ugojio oko 20 kilograma.

Pazi, nekim ljudima ovaj pristup sasvim dovoljno dobro funkcioniše. Ako se na primer radi o nekoliko kilograma tokom jedne godine – par kila koje se nabace zimi i skinu dijetom pred leto – onda je to sasvim dovoljno dobro. Zapravo je to jedino što nam i treba – tek dovoljno dobro rešenje, ne savršeno.

Međutim, znam da ima mnogo nas drugih, koje ovi začarani krugovi bacaju u očaj i zbog kojih postepeno gubimo samopouzdanje i veru da ćemo ikad biti sposobni da nešto uradimo po pitanju težine. Njima se i obraćam.

Pa ako dijete ne rade, šta onda radi?

^[1] „Ekstra“ u ovom slučaju znači povrh količine koja je čoveku u toku dana potrebna. 1 konzerva koka-kole ima 133 kalorije × 365 dana = 48545 kalorija. Da bi se čovek ugojio jednu kilu potrebno je da unese oko 7000 kalorija više nego što potroši, što čini ovih 48545 kalorija viškom od oko 7kg. Za detaljniju diskusiju na ovu temu, pročitajte članak „Kalorije: značenje brojeva“.